KORA VELIKOG MOZGA

                                               CORTEX CEREBRALIS                  
Kora velikog mozga je sloj sive mase debljine 1,5-5 mm koji oblaze citavu povrsinu hemisfera. Kora velikog mozga je naborana u vijuge (gyri), razdvojene zlebovima (sulci) sto znatno povecava njenu povrsinu. Na spoljasnjoj strani hemisfere vide se dva velika zleba, srednji i bocni.
Sredisnji zleb (sulcus centralis) je skoro usparavan, dok je bocni zleb (sulcus lateralis), uglavnom, horizontalan. Ceoni rezanj (lobus frontalis) se nalazi ispred sredisnjeg zleba i iznad bocnog zleba. To je najveci rezanj koga izgradjuju cetiri vijuge, uspravna, precentralna (gyrus precentralis), i horizontalna gornja, srednja i donja ceona vijuga. Temeni rezanj (lobus parietalis) je iza sredisnjeg zleba i cine ga postcentralna vijuga (gyrus postcentralis) i gornji i donji temeni reznjic. Potiljacni rezanj (lobus occipitalis) se nalazi iza temenog i slepoocnog i izgradjuje ga veliki broj potiljacnih vijuga (gyri occipitales). Slepoocni rezanj (lobus temporalis) je ispod bocnog zleba i ima tri vijuge, gornju, srednju i donju. Na unutrasnjoj i donjoj strani velikomozdanih hemisfera takodje se nalazi veliki broj zlebova i vijuga.
Rezultat slika za kora velikog mozga
                                                                                                                      Ivona Popovic I4

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

CAVITAS NASI

Слика
Nosna duplja je početni, prošireni deo disajnih puteva smešten u prednjem delu središnjeg predela glave, ograničen nekim kostima  lobanje i većinom kostiju lica.  Iznad nosne duplje nalaze se prednja i srednja lobanjska jama, spolja su leva i desna očna duplja a ispod je usna duplja. Nosna duplja ima četiri zida i dva otvora - prednji i zadnji, a nosnom pregradom je podeljena na dve približno simetrične polovine, koje se napred otvaraju nozdrvama (nares). Svojim zadnjim otvorima (choanae) nosna duplja je široko otvorena prema gornjem, nosnom spratu ždrela. Nosna duplja je široka u svom donjem delu dok se idući naviše postepeno sužava. Ispred nosne duplje na sredini lica nalazi se piramidalno ispupčenje spoljašnji nos (nasus externus). Zidovi nosne duplje su gornji, donji, spoljašnji i unutrašnji. Gornji zid, krov nosne duplje grade nosne kosti (ossa nasalia), horizontalni list sitaste kosti (lamina cribrosa) i telo klinaste kosti (corpus ossis sphenoidalis). Na njemu se nalaz...
Прикажи све

MOZDANE OPNE, MOZDANICE

Слика
Mozdane ovojnice su vezivne ovojnice koje obavijaju mozak i kicmenu mozdinu. Spoljasnja je tvrda mozdana opna (dura mater), srednja je paucinasta (arachnoidea mater) i unutrasnja je meka mozdana opna (pia mater). Mozdanice su medjusobno odvojene medjumozdanicnim prostorima, od kojih je najvazniji prostor izmedju paucinaste i meke mozdanice (spatium subarachnoideum) koji je ispunjen mozdanom tecnoscu (liguor cerebrospinalis).                                                                                                                                                                   ...
Прикажи све

TONSILLA

Слика
Krajnici  ( tonsilla ) su skupine limfnog tkiva koje se nalaze ispod epitela u ustima i zdrelu. Oni stvaraju limfociti i deo su imunskog sistema, a uloga im je zaštita gornjeg dela sistema za disanje od infekcije. Postoje četiri vrste krajnika: nepcani krajnik ( tonsilla palatina ), zdrelni( l tonsilla pharygea ), jezicni ( tonsilla lingualis ), tubni krajnik( tonsilla tubaria ). Svi oni čine tzv. Valdejerov limfatični prsten ( annulus lymphaticus Waldeyer ). Veličina krajnika je najveća u dečjem uzrastu, a u periodu puberteta počinju polako da atrofiraju usled smanjenja broja limfnih čvorova. KAD KRAJNIK UGROZI SRCE Bolestan krajnik, istice doktorka, nema nikakvu pozitivnu ulogu u organizmu. Naprotiv, utice na pojavu ozbiljnih bolesti i zato ga treba operisati. Ukoliko se hronicno oboleli krajnici ne odstrane, postoji opasnost od pojave ozbiljnih oboljenja srcanih zalistaka, bubrega i zglobova. Oboleli treci k...
Прикажи све